ПРАХОВО
Основно образовање у Прахову има дугу традицију. Прва школска зграда зидана је 1878. године. Први учитељ у праховској школи био је Павле Савић. Од бројних учитеља који су службовали у Прахову посебну пажњу заслужује Михајло Заставниковић, који је под псеудонимом Горки објављивао песме и приповетке. Ауторство на музику за песму ,,Тамо далеко“ му се оспорава, али је засигурно аутор текстова и музике за популарне мелодије ,,Креће се лађа француска“, ,,Спавај, спавај“, ,,Шарено гајде“ и ,,Зар да умрем“.
Четворогодишње образовање се одвијало до 1950/51.године када је праховска школа постала потпуна осмогодишња основна школа. Од постојања била је носилац писмености и унапређивања живота и рада људи у Прахову. Име генерала Павла Илића Вељка понела је 1965. године одлуком колектива уз сагласност Скупштине општине Неготин. Зграде су више пута реновиране у неком обиму, али је најпотпунија реконструкција урађена средствима месног самодоприноса грађана од 1988. до 1995.године. Тада је дограђен санитарни чвор, изграђен је систем централног грејања, замењена столарија, преуређено је школско двориште са зеленим површинама и асфалтирани терени за мали фудбал, рукомет, кошарку и одбојку.
Четворогодишње образовање се одвијало до 1950/51.године када је праховска школа постала потпуна осмогодишња основна школа. Од постојања била је носилац писмености и унапређивања живота и рада људи у Прахову. Име генерала Павла Илића Вељка понела је 1965. године одлуком колектива уз сагласност Скупштине општине Неготин. Зграде су више пута реновиране у неком обиму, али је најпотпунија реконструкција урађена средствима месног самодоприноса грађана од 1988. до 1995.године. Тада је дограђен санитарни чвор, изграђен је систем централног грејања, замењена столарија, преуређено је школско двориште са зеленим површинама и асфалтирани терени за мали фудбал, рукомет, кошарку и одбојку.
Данас, праховска школа, својим изгледом и условима за рад и учење, не заостаје ни у чему. Од 2010.године реализовано је неколико великих пројеката:
- Санација темеља источне зграде – финансирала Општина Неготин
- Реконструкција дворишне ограде- финансирала компанија Еликсир
- Замена фасадне столарије на источној згради- финансирала компанија Еликсир
- Громобранске инсталације на обе зграде- финансирала Општина неготин
- Асфалтирање школског игралишта – финасирала Општина Неготин
- Изградња мокрог чвора у западној згради- финасирала Општина Неготин
Поред тога, сваке године, из редовног финансирања унапређујемо материјално техничке услове . Реконструишу се подови, зидови, набавља се све више информатичке опреме и стварају се услови за примену савремене технологије у настави.
РАДУЈЕВАЦ
Према подацима др Тихомира Станојевића, основна школа у Радујевцу је основана 1851. године.
Нема података о првом учитељу школе у Радујевцу. Но, захваљујући истраживачом раду др Тихомира Станојевића, утврђена су имена учитеља који су службовали у Радујевцу у периоду од 1860. до 1881. То су: Живан Петровић, Љубомир Станковић, Марко Лазаревић, Персида Здравковић и Паун Димитријевић. Прва школа у Радујевцу радила је у мањој згради. Током 1895. године, схватајући потребе стварања бољих услова за рад школе, тадашњи председник општине Ђорђе Танасијевић покренуо је акцију за зидање нове школске зграде. Иако нема података о извору средстава, може се са доста вероватноће рећи да је нова зграда сазидана средствима и радом самих мештана Радујевца.
С обзиром на број учитеља у периоду пре Првог светског рата може се закључити да је непосредно пред рат у Радујевачкој школи било је од 80 до 120 ученика. За период после Првог светског рата у школској архиви види се да се број ученика сваке школске године кретао од 200-300 ученика. Највећи број ученика похађао је школу 1923, када је у њој било 327 ученика. Током Другог светског рата број ученика у школи се смањује, тако је 1941. школу похађало 194 ученика. А 1945. школу је похађао 161 ученик.
Након Другог светског рата просветни радници у Радујевцу организовали су више курсева: калемарски курс за земљораднике, домаћички курс, курс за кројење и шивење, предавања о здравственом просвећивању. Постојала је жеља да се људима што више помогне да овладају потребним знањем за свакодневни живот и рад.
Током 1950. године реформом школства четвороразредне школе претворене су у осморазредне, а похађање школе постало је обавезно. Тада је и у Радујевцу основана осмогодишња школа која носи име генерала Павла Илића. Школске 1982/83. школу је похађало 257 ученика и у њој је наставу обављало 14 наставника. Залагањем наставничког кадра и ученика, као и разумевањем и сарадњом Савета месне заједнице, организоване су ученичке секције. За ове активности као и за постигнуте резултате на уређењу школске средине, основна школа у Радујевцу је у школској 198/82. години добила другу награду у општини.
Може се рећи да основна школа у Радујевцу врши снажан утицај на друштвено-економски развој села. Својим ученицима школа је пружила знања и оспособила их за даљи рад и наставак школовања.
Данас, радујевачка школа, својим изгледом и условима за рад и учење, не заостаје ни у чему чак и предњачи према технолошкој опремљености. Од 2000. године школа је добила нову и модерну зграду у којој и данас наша деца похађају часове са “најлепшим погледом на Дунав”.